Vodič za roditelje
Pomozimo deci da postanu zdravi i srećni ljudi , i da nikad, nikad ne upoznaju drogu
Kao što ste im pomogli da prave prve korake , budite uz njih i dalje da bi naučili koračati u ispravnom smeru
Ova brošura namenjena je roditeljima , a njen osnovni cilj je upoznavanje roditelja sa stvarnim činjenicama o drogama , kao i formiranje svesti o značaju problema vezanih za drogu.
Nadamo se da će ova brošura biti doprinos većoj motivaciji roditelja za aktivnije učešće, kako u porodici , tako i u zajednici u jačanju zaštitnih mehanizama, koji će našoj deci stvoriti jedan od najvažnijih preduslova za sigurnu i zdravu bodućnost – a to je odrastanje bez zavisnosti od droga.
Period puberteta predstavlja osetljiv period u fizičkom i psihičkom razvoju deteta.Fizičke promene zbunjuju i često plaše mladu osobu, dok na psihičkom planu dolazi do porasta samosvesnosti koja se ogleda u traženju priznanja samostalnosti,uvažavanja stavova i zahteva.
Gotovo sve što deca vole i za šta pokazuju posebna zanimanja određeno je mišljenje grupe kojoj pripadaju, tako je saznanje o sebi kod dece u ovom uzrastu često vezano za mišljenje vršnjaka o njima , posebno onih koji su lideri i koji se po popularnosti ističu u grupi.
Roditelji najbolje zaštitne mehanizme za dobrobit i napredak svoje dece treba da grade na snažnom i ljubavlju ispunjenom odnosu sa svojom decom, učenjem dece o pravim vrednostima i razlikovanju ispravnog od pogrešnog, pažljivim slušanjem onog o čemu njegova deca govore, uspostavljanjem i snaženjem pravila ponašanja unutar porodice , poznavanjem činjenica o svemu što može ugroziti zdravlje njegove dece , uključujući i činjenice o drogama.
Narkomanija je stanje povremenog ili stalnog trovanja prouzrokovano ponovnim unošenjem droge .
Njene karakterietike su :
- neodoljiva želje da se nastavi uzimanje droge i da se nabavi po svaku cenu
- tendencija da se poveća doza
- stvaranje psihičke i fizičke zavisnosti
1.Vrste droge i njena dejstva
Marihuna i hašiš ("trava", "haš") izazivaju duševno i telesno opuštanje, ali i menja raspoloženja. Spoljašnji znakovi su crvenilo očiju, raširene zenice, nekoordiniranost pokreta, nezainteresovanost, povremene mučnine. Dugotrajno korišćenje vodi trajnim telesnim i psihičkim oštećenjima.
Sa upotrebom marihuane i ostalih droga počinje se u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogoršava. Vreme počinjanja konzumiranja marihuane i ostalih droga, u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Zabeležen je i porast sve mlađih i mlađih adolescenta, dece od 12, 13 ili 14 godina, koji zloupotrebljavaju ili su već zavisni od droga, pre svega od marihuane. Radoznalost i želja da se uklope u odredjenu grupu su najčešćci razlozi. Naravno mladi koji puše cigarete i/ili piju alkohol su u većem riziku da počnu uzimati marihuanu. Takođe, istraživanja su pokazala da postoji veća šansa da dete počne da uzima drogu ukoliko neko od članova porodice pije alkohol i uzima tablete. Neki mladi koji uzimaju droge se ne slažu sa roditeljima. Neki imaju prijatelje koji koriste droge i koji ih nagovaraju da počnu. Svi faktori okoline koji okružuju dete – kuća, škola, - utiču na to da li će dete probati droge. Deca koja duže uzimaju marihuanu mogu postati zavisna i to biva osnovni razlog zbog kojeg oni nastavljaju uzimanje droge.Istraživanja su pokazala i to da su deca i mladi (oba pola), koji su psihički i seksualno zlostavljani, izloženi većem riziku nego drugi, da počnu da uzimaju marihuanu i druge droge, i to u mlađem uzrastu.
Marihuana je zelenkasto - smeđa mešavina od sušenog lišća i cvetova biljke canabis, sličnoj duvanu. Obično se puši u obliku cigareta –Džoint. NEPOSREDNI EFEKTI najintenzivniji su tokom prvog sata po uzimanju, mada mogu trajati 3 do 5 časova. Nastupa kratkotrajna euforija, osećaj opuštenosti, razgovorljivost i bezrazložan smeh. DUGOTRAJNI EFEKTI: Usporenost nezainteresovanost, nemotivisanost slabije pamćenje novijih događaja, slabljenje sposobnosti učenja, dobijanje na težini. Kao komplikacije mogu da se jave hronične respiratorne bolesti, sterilitet , psihijatrijski poremećaji. Razvija toleranciju i oba vida zavisnosti. Tragovi marihuane u urinu mogu da se nađu u telu osobe koja je popušila makar jednu cigaretu , čak sedam dana nakon toga.
- Ekstazi – droga disko klubova i kafića , dolazi u obliku tableta raznih boja i crteža na njima ( jabuka , ptica , zec ).Popularna je jer efekat nastupa za 15 – 20 minuta.Deluje kao stimulans .Tablete se gutaju ili se otapaju u piću.
- Kokain ("koka", "koks") stimuliše nervni sistem, pojačava osećajnost ,
ponekad dovodi i do halucinacija. Primećuju se raširene zenice, drhtavica,
haluciniranje, nesanica. Kao posljedice dugog konzumiranja kokaina javljaju se
oštećenja sluznice nosa (ako se droga ušmrkava), svrab,pojava otvorenih rana.
- Opijati (opijum, morfijum, heroin, metadon,) smanjuju telesnu i duševnu
bol, izazivaju privremenu euforiju. Spoljašnji simptomi su mršavljenje, promena
raspoloženja, znojenje, nejasan govor, bolne oči, bledilo. Primećuje se se
gubitak apetita, neishranjenost, osjetljivost na infekcije.Prevelika doza
izaziva smrt!
- Halucinogene droge (LSD)
djeluju nepredvidivo. Izazivaju halucinacije koje mogu biti prijatne i
zastrašujuće. Vidljivi znakovi su raširene zenice, znojenje, drhtanje, promene
ponašanja, groznica. Uzimanje LSD za posledicu može imati neodgovorno
ponašanje. Iako "sporije" izazivaju zavisnost, jedna jedina doza može izazvati
dugotrajan psihički poremećaj.
- Pare lepka ili sredstava za čišćenje izazivaju halucinacije,
vrtoglavice, euforiju, ponekad i nesvesticu. Simptomi su smetenost, širenje
zenica, zajapureno lice. Takve supstance mogu izazvati opasna oštećenja mozga,
jetre i bubrega. Postoji opasnost i od gušenja pa i smrti.
-
Alkohol
kao legalna droga – posledice
po organizam su raznolike i obuhvataju ceo organizam.
Narkomanom se lako
postaje, ali se teško prestaje biti.
Zdravih narkomana nema.
1a ) Faktori koji dovode mlade u opasnost od zloupotrebe alkohola i droge
I Faktori sredine:
1. Ekonomsko/socijalno siromaštvo
Deca iz socijalno ugroženih porodica - koje su socijalno izolovane, u lošim životnim uslovima, čji roditelji su nezaposleni ili imaju zanimanje koje se malo ceni - u većoj su opasnosnosti od delikventnog ponašanja i zloupotrebe alkohola i droge.
2. Loše susedstvo i slaba organizacija društva
Susedstvo sa visokom stopom kriminala i prolaznim stanovnicima ne pruža osećaj pripadnosti i stabilne veze koje postoje u dobro organizovanim lokalnim zajednicama.
3. Prelazni periodi i selidbe
Prelazni periodi, kao što je prelazak iz nižih u više razrede ili iz osnovne u srednju školu, povezani su kao i česte selidbe sa povećanim rizikom od zloupotrebe alkohola i ostalih droga.
4. Zakoni i društvene norme koji favorizuju upotrebu alkohola i droga
Zakoni o drogama i alkoholu u zakonskom sistemu, u školskoj politici i na radnim mestima u vezi su sa stopama korišćenja ovih supstanci u tim sredinama.
5. Pristupačcnost alkohola i droga
Pristupačnost alkohola i droga je u neposrednoj vezi sa njihovom zloupotrebom. U školskom okruženju (dvorište, prodavnice i kafići u blizini) gde su droge pristupačnije veća je i mogućnost zloupotrebe.
II Individualni faktori rizika:
1. Alkoholizam u porodičnoj istoriji
Deca koja su rođena iIi odgajana u porodicama gde je bilo alkoholizma pod većim su rizikom da i sam a postanu alkoholičari ili korisnici droga. Pretpostavlja se da su važne i genetska i komponenta okruženja. Na primer, istraživanja su pokazala da dečaci koji su rođeni u porodicama alkoholičara čak i kada su naknadno usvojeni od strane druge porodice - dva do četiri puta češće postaju alkoholičari od dečaka koji su rođeni u porodicama u kojima nema alkoholičara.
2. Loše i nedosledno porodično vaspitanje
U porodicama u kojima roditelji nemaju jasan stav o tome sta očekuju od svoje dece, ne prate njihov razvoj, gde se disciplina sprovodi previše grubo i nedosledno, deca su u većem riziku od pojave delikventnog ponašanja i zloupotrebe alkohola i droga.
3. Asocijalno ponašanje i hiperaktivnost
Istraživanja su pokazala da deca koja u ranom detinjstvu ispoljavaju agresivnost kombinovanu sa hiperaktivnošću, u adolescenciji češće imaju problema sa zloupotrebom alkohola i droga.
4. Korišćenje droga i alkohola od strane roditelja i njihov pozitivan odnos prema alkoholu
U porodicama gde roditelji koriste drogu ili su alkoholičari, verovatnije je da će i deca koristiti ove supstance u adolescenciji. Što je više takvih primera u porodici rizik je veći.
5. Neuspesi u školi
Neuspeh u višim razredima povećava rizik od zloupotrebe, a za niže razrede socijalno prilagoćavanje važnije je od uspeha u školi.
6. Nizak stepen osećaja pripadnosti školi
Mladi koji ne vole školu, ne prihvataju školske obaveze i nemaju sklonost ka obrazovanju imaju veći rizik od zloupotrebe droga i alkohola.
7. Izolacija i buntovništvo
Deca koja se osećaju izolovano i "drugačija" od ostalih često imaju buntovnički stav, sto povećava rizik od zloupotrebe.
8. Druženje sa vršnjacima koji koriste drogu i alkohol
Ovo je jedan od osnovnih uzroka za korišćenje droga u adolescenciji, bez obzira na ostale faktore.
9. Stavovi koji. promovišu upotrebu droge i alkohola
Kada veruju da im alkohol ne može nauditi, kada ga povezuju sa dobro provedenim vremenom, deca su u većoj opasnosti od upotrebe alkohola i droga.
10. Rano prvo korišćenje alkohola i droga
Probanje alkohola u ranim godinama povećava rizik od stvaranja zavisnosti. Mladi koji počinju da piju pre 15-te godine dva puta češće imaju problema sa pićem od onih koji to učine posle 19-te godine.
Istraživanja su pokazala da prisutnost većeg broja rizičnih faktora povećava rizik od korišćenja alkohola i droga. Kada postoje dva rizična faktora, verovatnoća pojave alkoholizma je 4 puta veća, a kad postoje četiri takva faktora, verovatnoća je 10 puta veća.
Protektivni faktori
Pored faktora rizika, postoje i činioci koji deluju protektivno. Primećeno je da neke osobe, i pored prisutnih rizikofaktora u svom okruženju ne koriste droge, jer poseduju određene osobine (protektivne faktore). Istraživanja pokazuju da su neke od njih:
1. Smisao za humor.
2. Unutrašnja sposobnost kontrole - dete ima cilj u budućnosti.
3. Značajan odnos sa najmanje jednom odraslom osobom. Ovde može od ogromnog uticaja da bude detetov nastavnik.
4. Povezivanje - oni koji rado žive u skladu sa društvenim, školskim ili porodičnim standardima imaju:
- privrženost i bliskost
- posvećenost i investiranje u društvenu jedinicu
- verovanja i vrednosti koja deli sa društvenom jedinicom ( porodicom, školom )
- uslovi koji unapređuju povezivanje:
* mogućnost za aktivno uključenje u socijalnu jedinicu
* uspeh u neophodnim vestinama
5. Društvene norme koje deluju protektivno formiraju se u:
- porodici
- školi
- zajednici
2. Simptomi koji upozoravaju na zloupotrebu sredstava zavisnosti
RODITELJSKOM OKU NE SMEJU PROMAĆI
· Zapuštena higijena ( lična i kućna )
· Doživljaj sebe kao manje vrednog
· Slabe ocene u školi i česti izostanci u školi
· Nedostatak koncentracije i gubitak interesovanja za prave vrednosti
· Nastupi nasilnosti kod kuće
· Učestala upotreba kapi za oči
· Neočekivan gubitak na težini
· Nakit koji podseća na droge
· Nejasan govor i otežan hod
· Bežanje od kuće
· Ožiljci na koži
· Agresivnost prema članovima porodice
· Dah na hemikalije
· Staklasti pogled
· Crvenilo očiju
· Nestanak vrednih stvari iz kuće
· Posedovanje neočekivanih vrednih stvari
· Krađa/posuđivanje novca
· Promena društva prijatelja
· Depresivnost , udaljavanje i apatija
· Poremećaj ritma spavanja ( noću nesanice a danju spavanje )
· Nedostatak brige za budućnost
· Nepoštivanje roditelja
· Lažljivost/nepoštenje
· Podlo ponašanje i preziranje posledica
· Gubitak interesa za zdrave aktivnosti
· Uvredljiv govor
· Manipulativnost/ orjentisanost samo na sebe
· Manjak motivacije i besposličarenje
· Posedovanje pribora koji je vezan za upotrebu droge ( lepak , praškovi, tablete , špric )
POSLEDICE ZLOUPOTREBE DROGA - DETALJNIJE
a. TELESNA OŠTEĆENJA-ozbiljna komplikacija zloupotrebe droga i čest uzrok smrti je infektivni endokardit, zatim srčane aritmije koje često nastaju u slučaju prekoračenja doze . Među plućnim oboljenjima pojavljuju se upala pluća, plućni edem, apsces, embolija i tuberkuloza. Zatim komplikacije digestivnog trakta, neurološka, mišično-koštana i kožna oboljenja kao i oboljenja krvi.
b. MENTALNI POREMEĆAJI I KARAKTERNE PROMENE-mnogi psihički problemi nastaju nakon hronične zloupotrebe droga, kao i u slučaju prekoračenja doze, zamene jedne droge drugom, ili nakon određenog perioda apstinencije.To su stanja anksioznosti, straha i panike, zatim apatičnost ili iracionalna euforija, promena raspoloženja. Neke droge (LSD, kokain ) izazivaju psihotične reakcije i psihoze. U početnoj fazi drogiranja asocijalnost se manifestuje socijalnom izolacijom narkomana, koji na simboličan način demonstrira ignorisanje društvenih vrednosti. U drugoj fazi narkoman se nalazi u stanju sa pozitivnim socijalnim normama i vrednostima, pokazuje afinitet za grupe.
c. DEVIJANTNO PONAŠANJE KAO POSLEDICA-brojna su i česta devijantna ponašanja povezana sa zloupotrebom droga. Ona se kreću od prosjačenja po ulicama, krađa, obijanja apoteka pa i krvnih delikata. Devijantna ponašanja narkomana su utoliko opasnija, jer su nepredvidljiva, impulsivna i brutalna. Najprije dolazi do poremećaja ponašanja adolescenata u školi ili nekom drugom socijalnom prostoru. Pre nego što pređu na kriminalno, adolescenti se orijentišu na parazitarne oblike ponašanja: prosjačenje, prostitucija, obmanjivanje roditelja i rodbine da se izvuče novac, zatim prodaja vlastitih stvari i dragocenosti.
d. KRIMINALITET KAO POSLEDICA DROGIRANJA-može se podeliti na direktni i indirektni kriminalitet. Direktni se manifestuje raznim oblicima asocijalnog ponašanja da bi se došlo do droge, dok u slučajevima indirektnog kriminaliteta zavisnik socijalno nedozvoljenim načinima pokušava doći do sredstava pomoću kojih bi kupio drogu.
3.Zaštitite svoje dete od droge
¨ Prva stvar koju treba da učinite da biste bili koristan instruktor i savetnik svog deteta je da steknete neophodna znanja o drogama.
¨ Kada prikupite potrebne edukativne materijale pročitajte ih zajedno sa suprugom - poruka koja će biti preneta deci biće daleko efektivnija ako roditelji raspolažu istim činjenicama.
¨ Tek jedna trećina dece informiše se o drogama od roditelja, a gotovo dve trećine stiču znanja od svojih prijatelja. Neki roditelji ne uspevaju da nauče svoju decu o drogama zato što zanemaruju problem smatrajući da «ima i važnijih stvari!», a drugi zato što se plaše da će razgovor o drogama podstaći decu na eksperimentisanje.
KAKO ĆETE PRENETI POTREBNE INFORMACIJE O DROGAMA SVOJOJ DECI?
¨ Razgovarajte sa svojom decom u svakoj situaciji koja to omogućava – dok gledate TV ili slušate radio, dok čitate, u kolima, za stolom dok obedujete. Ne zatrpavajte decu sa mnogo informacija odjednom. Ako imate decu različitog uzrasta, učite ih individualno: prilagodite nivo informacija njihovom uzrastu.
¨ Koristite ilustracije iz knjiga da biste pokazali deci kako izgledaju različite droge, tako da vas lakše razumeju.
¨ Ako vaše dete uzima drogu da bi se oslobodilo nervoze, treba da zna da je olakšanje samo privremeno. Nervoza se vraća kada prođe dejstvo droge, a kontinuirana upotreba droge dovodi do razvoja drugih problema koji ga mogu učiniti još nesrećnijim.
¨ Koristite modele – primere onih koji su već koristili drogu (javne ličnosti – muzičari, sportisti i drugi) koji su priznali da su bili zavisni i da im je droga uništila život.
¨ Dobar prilaz može biti da deci postavljate pitanja, a ne da ih zatrpavate gotovim činjenicama. Na primer, ako inicirate priču o drogama, a vaše dete kaže: «Ne treba, znam sve o tome», možete reagovati kontra pitanjem: «Zaista? Ispričaj mi!» Takva diskusija može biti obostrano korisna.
¨ Informišite decu sa kakvim se zakonskim posledica suočavaju oni koji koriste drogu.
KOLIKO RANO TREBA DA KRENETE SA EDUKACIJOM O DROGAMA?
¨ Nikada ne možete početi prerano. Naravno, bilo koje vreme pre tinejdžerskih godina je bolje nego nikada.
¨ Prvo i najvažnije pravilo koje treba uspostaviti ja da ne sme biti droga u
kući, ni u kakvom obliku. Cigarete, alkohol, marihuana, psihoaktivni lekovi,
druge štetne droge moraju biti izbačene iz kuće.
NAUČITE DECU DA SE KRITlČKI ODNOSE PREMA PORUKAMA KOJE IM SE NUDE
¨ Posmatrajte šta vaša deca gledju na televiziji i analizirajte njihove reakcije. Nije neophodno da uvodite cenzuru, ali treba da stvorite mogućnosti za diskusiju sa svojom decom o greškama i zabludama koje se nude porukama u vezi sa drogama.
PREISPITAJTE VAŠE STAVOVE I PONAŠANJE
¨ Svaka porodica ima određena očekivanja u pogledu ponašanja svojih članova. Ona se definišu pravilima koja obično odražavaju društvene norme. Deca koja ne koriste droge čine to zato što imaju jak osećaj samoosude kada prekrše očekivanja porodice.
OTKRIJTE RAZLIKE IZMEĐU ONOGA ŠTO GOVORITE I ONOGA ŠTO RADITE
¨ Licemerno je očekivati da će deca činiti ono što im kažete, ako se vi sami ponašate suprotno od toga. Činjenica je da će deca činiti ono što vi radite, a ne ono što kažete. Obezbedite im pozitivnu, uglednu ličnost.
UVERITE SE DA VAŠE DETE RAZUME VREDNOSNI SISTEM PORODICE
¨ Razgovarajte o porodičnim vrednostima sa vašom decom. Da li ona znaju šta vi mislite o poštenju, integritetu, samopouzdanju, odgovornosti?
ISPITAJTE KARAKTERISTIKE PORODIČNIH ODNOSA
¨ Da li vaša porodica živi zdravo? Karakteristike zdravih porodičnih odnosa uključuju komunikaciju i slušanje, poštovanje drugih, toleranciju, osećanje poverenja, podelu odgovornosti, sposobnost uočavanje problema i spremnost za traženje rešenja ili pomoći, razumevanja i podrške.
¨ Da bi ste izgradili odgovorno ponašanje dece, morate im poveriti nešto za šta će biti odgovorna. Počnite sa dodeljivanjem obaveza primerenim uzrastu vaše dece. Deca mogu pomići oko spremanja odeće, kasnije mogu da iznose kantu za đubre, da pomažu pri pranju sudova.
PROMOVIŠITE OTVORENE KOMUNIKACIJE
¨ Deca moraju da osete da sa vama mogu diskutovati o svemu otvoreno. Komunikacija pokazuje detetu da vi brinete o njemu. Potrebno je da odvojite dovoljno vremena, da naučite da slušate svoje dete i budete angažovani u rešavanju njihovih problema.
¨ Budite dobar slušalac.
¨ Bodrite ga sa mnogo pohvala.
¨ Ističite primere dobrog ponašanja.
¨ Budite obazrivi i osetljivi na dečju mimiku i govor tela.
PROMOVIŠITE ALTERNATIVE UPOTREBI DROGA
¨ Decu treba uključiti u što veći broj aktivnosti, koliko je ranije moguće.
¨ Budite sa svojim detetom; deca su zahvalna za vreme koje roditelji provode s njima, čak i pri svakodnevnim kućnim obavezama.
POMOZITE DETETU DA RAZVIJE SAMOPOUZDANJE
¨ Najveća opasnost za vaše dete je, osim droge, pritisak njegovih vršnjaka. Detetova želja da bude prihvaćeno u krugu svojih vršnjaka, u ranom adolescentnom periodu je verovatno najjači motivacioni faktor u njegovom životu.
OBUČAVAJTE DECU VEŠTINAMA ODUPIRANJA
¨ Učite svoje dete da ceni individualnost. Razgovarajte o ljudima koje dete voli.
¨ Istražujte sadržaje prijateljstva. Otkrijte šta vaše dete podrazumeva pod prijateljstvom.
¨ Pomozite detetu da izbegne riskantne situacije. Postoje situacije koje podstiču dete da pije, da uzima droge.
¨ Učite dete da koristi pozitivan pritisak grupe vršnjaka.
¨ Pružite neophodnu podršku svom detetu da kaže “ne”. Kulturno i lepo vaspitano dete nailazi na poštovanje u društvu, ali nije uvek i dobro pripremljeno da bude samopouzdano.
DAJTE DETETU VIŠE SLOBODE U DONOŠENJU ODLUKA
¨ Buntovništvo je jedan od razloga zbog kojih adolescenti posežu za drogom. Ne dozvolite da svojom strogošću budete uzrok buntovništva. Da li ste u stanju da mu postepeno dajete više slobode u donošenju odluka? Ako vašoj deci niste dozvolili da prave greške, kako onda mogu da uče na osnovu njih.
OSTVARITE UVID U ODNOSE DETETA SA NJEGOVIM PRIJATELJIMA (NADZIRITE TA DRUŽENJA)
¨ Bitno je poznavati prijatelje svoje dece. Pre adolescencije, to se relativno lako može postići. Upoznati roditelje prijatelja vašeg deteta takođe je relativno jednostavno.
USPOSTAVITE GRANICE I KONSEKVENCE
¨ Oni moraju znati početnu i krajnju granicu onoga što mogu da urade.
¨ Konsekvence treba da se odnose na incidentne situacije (situacije u kojima se prelazi preko granica dozvoljenog), da budu razumne, vremenski ograničene, ne mnogo velike; kada se greške ponavljaju, veličina i jačina kazne treba da se povećava.
ZADRŽITE KONTROLU U «ŽUTOJ MINUTI» (KRITIČNIM, PROVOKATIVNIM SITUACIJAMA)
¨ Adolescencija je period intenzivnog psihosocijalnog sazrevanja koje uobičajeno prate stres i napetost. Samolečenje ovog sindroma može se adolescentu učiniti prikladnim, pogotovo ako je odrastao u porodici čiji su članovi svako neželjeno osećanje lečili lekovima.
USAGLASITE SE SA SVOJIM BRAČNIM DRUGOM, ČAK I AKO STE RAZVEDENI
¨ Apsolutno je neophodno da se oba roditelja slože sa koracima koji će biti preduzeti da se spreči zloupotreba droga.
UČESTVUJTE U PREVENTIVNIM NAPORIMA U ZAJEDNICI
¨ Učestvujte u naporima saveta roditelja, u školskim aktivnostima, u programima zajednice koja na ovaj način pokušava da spreči zloupotrbu droga.
4. ŠTA DA RADIM AKO OTKRIJEM DA MOJE DETE UZIMA DROGU?
v NE PANIČITE! pokušajte da sa njim razgovarate na miran način.
v Suočavanje bez dokaza će izazvati poricanje. Zato, ukoliko je moguće, suočite ga sa dokazima.
v Trudite se da uočite kad je pod uticajem droge. Tada ne započinjite ništa, već sačekajte da stanje prođe.
v Pitajte dete za njegova osećanja. Interesujte se šta se događa u njegovom životu.
v Pitajte ima li problema u školi.
v Zakažite razgovor sa školskim psihologom. Nastojte da saznate da li su nastavnici ili profesori nešto primetili.
v U miru pretražite dečju sobu, školsku torbu, bez znanja deteta.
v Ne okrivljujte dete. Nastojte da saznate zašto to čini. Jasno mu pokažite da ga volite i pored toga što se ne slažete sa onim što radi. Zapamtite, vaša podrška detetu je od vitalne važnosti ma kakve da su okolnosti!
v Ne dozvolite da vas izmanipuliše! Nemojte pristati na molbu "Prestaću ako ne kažeš tati" i slično.
v Morate biti pripravni da ponekad zavedete pravi policijski čas.
v Biće vam potrebna podrška kako bi mogli detetu da pružite pravu pomoć. Ne ustručavajte se da je zatražite od porodice i prijatelja, profesionalnu ako je potrebno.
5. PITANJA ZA RODITELJE
Prvo pitanje koje sebi roditelji treba da postave je :
- Koliko poznaješ svoje dete ?
- Poznajete li njegove školske i ostale prijatelje?
- Poznajete li mesta na koja ide u slobodno vreme?
- Znate li kako provodi vreme van škole?
- Pratite li redovno detetov napredak u školi – ocene i druge aktivnosti vezane za školu?
- Poznajete li muziku , filmove i literaturu koje vaše dete voli?
- Da li vam se vaše dete poverava i usvaja li vaš stav po pitanjima svojih dilema?
- Da li vam je poznat stav vašeg deteta o konzumiranju duvana , alkohola i droge?
- Da li bi vam vaše dete priznalo da je probalo drogu?
- Mislite li da vas vaše dete poštuje i usvaja vaše mišljenje?
- Jeste li sigurni da bi vaše dete od vas potražilo savet i pomoć ako ima problema?
- Znate li kako vaše dete troši svoj džeparac , da li tražite objašnjenje za poreklo stvari koje ono ima , a Vi mu ih niste finansirali?
- Znate li da li je vaše dete zadovoljno svojim životom i stanjem u porodici?
Ako u 80 % slučajeva na postavljena pitanja odgovorite potvrdno , može se reći da poznajete svoje dete i “ pratite” ga i dalje u razvoju.
Dr Nada Zec-Petković
specijalista socijalne medicine
| Models, Models, Models! Free Modeling Portfolio! ModelCoast. | Photographers! Free Photographic Portfolios. Imagegods. | Visit The Best Free Image Hosting. |